Шта каже сура А'раф? Сура која описује судбину оних који поричу Аллаха (џ.ш.).

Сура А'раф је једна од најдужих сура Кур'ана. Поглавље, које је откривено у меканском периоду, бави се судбином слуге као резултатом ароганције. У нашим вестима за вас смо обрадили Чистилиште, име дато узвишици између раја и пакла. Ево свих детаља о сури Араф...

7 Кур'ана, свете књиге муслимана. Сура А'раф је веома дуга сура са укупно 206 стихова. А'раф значи планина између раја и пакла. Док је на почетку суре објашњено да ће заједнице којима су послани посланици бити испитани, сура је Након тога, Аллах џ.ш. је послао многе посланике на земљу, али како су неке девијантне заједнице порицале те посланике. преноси. Речено је да се на крају овог процеса Аллахов гнев спустио на неверничке заједнице. Свако ко је чуо пророчка откровења од стварања света биће одговоран за оно што су пророци рекли и књиге које је Аллах џ.ш. Ако не изаберу ислам, који је права религија, људи ће бити у великом губитку. ВестиМожете пронаћи како се чита сура А'раф и њен превод на турски.

Часни Кур'ан

Турско рецитовање суре А'раф

Бисмиллахиррахманиррахим

1.Елиф лам мим сад

2.Китабун унзиле илеике фе ла иекун фи садрике харацум минху ли тунзира бихи ве зикра лил му'мининин

3. Иттебиу ма унзиле илеикум мир раббикум ве ла теттебиу мин дунихи авлииа каллем ма тезеккерун

4.Ве кем мин кариетин ехлекнаха фе цаеха бе'суна беиатен ев хум каилун

5. Фе ма кане да'вахум из цаехум бе'суна илла ен калу инна кунна тирант

6. Фе ле нес'еленнеллезине урсиле илехим ве ле нес'еленнел мурселıн

7. Фе ле некуссанне алаихим би илмив ве мак кунна гаибн

8. Везну иевмеизинил хакк фе мен секулет мевазıнıху фе улаике хумул муфлихун

9.Ве мен хаффет мевазузуху фе улаикеллезине хасиру енфусехум бима кану би аиатина иазлимун

10.Ве ле кад меккеннакум фил ердı ве цеална лекум фиха меаиис каллем ма хвала

11.Ве ле кад халакнакум сумме саввернакум сумме кулна лил мелаикетисцуду ли адеме фе сецеду илла демон лем иекум минес сацидин

12.Кале ма менеаке елла тесцуде из емартук кале ене хаирум минххалактени мин нарив ве халактеху мин тиин

13. Кале фехбит минха фе ма иекуну таинт ен тетекеббера фиха фахруц иннеке мине глух

14. Тврђава ензıрнı до иевми иуб'асун

15. Кале иннеке минел мунзарин

16. Кале фе бима Агвеитенı ле ак'уденне лехум Сıратакел мустекıим

17. Сумме ле атииеннехум мим беи еидихим ве мин халфихим ве ан еиманихим ве ан сцхемаилихим ве ла тециду ексерахум шакирин

18.Калехруц минха мез'умем медхура ле мен тебиаке минхум ле емлеенне хелл минкум ецмеıин

19. Ор адемуск енте ве зевцукел хеавен фекула мин хаису си'тума ве ла такраба сецерате фе текуна минез оппрессор'с

20. Фе делусионал лехумес сатан ли иубдиие лехума мавуриие анхума мин сев'атихима ве кале ма нехакума раббукума ан хазихис сецерати илла ен текуна ангелеини ев текуна минел халидин

21.Ве касемехума инни лекума ле минен насıхıин

22.Фе деллахума би гурур фе лемма закас сецерате бедет лехума сев'атухума ве тафика иахсифани алаихима мив веракил ценнех ве надахума раббухума елем енхекума ан тилкуемс сецерати ве екул лекума иннес сатане лекума мој адувум мубин

23.Кала раббена залемна енфусена ве ил лем тагфир лена ве терхамна ленекуненне минел хасирин

24.Калехбиту ба'дукум ли бад'дин адувв ве лекум слон ердı мустекаррув ве метаун ила хıин

25. Кале фиха тахиевне ве фиха темутуне ве менха тухрацун

26.Иа бен адеме кад ензелна алеикум либасеи иуварı сев'атикум ве русев ве либасут таква залике хаир залике мин аиатиллахи леаллехум иеззеккерун

27. Иа ме адеме ла иефтиненкумус сатански кема ахраце родитељски рај иензиу анхума либасехума ли иурииехума сев'атихима иннеху иеракум хуве ве кабулуху мин хаису ла теравнехум инна цеалнес сеиатиине евиае лиллезине ла иу'минун

28.Ве иза феалу проституте калу вецедна алеиха абаена баллаху емерана биха кул инналлахе ла ие'муру бил фахса' е текулуне алаллахи ма ла та'лемун

29. Кул емера, Господ је био кисти ве екииму тело у кулли месџид бедеекум теудун

30. Ферикан хеда ве ферикан хакка алаихимуд далалех иннехумут техазус сеиатиине авлииае мин дуниллахи ве иахсебуне еннехум мухтедун

31. Иа ме адеме хузу зинетекум у месџиду Кули и његовом пепелу весрабу ве ла тусрифу иннеху ла иухиббул раскошан

32.Кул мен харраме зинетеллахиллети ахраце ли ибадих вет таииибати рудар ризк кул хиие лиллезине амену фил лифе халисатеи иевмел кıиамех такође нуфассилул аиати ли кавмии иа'лемун

33.Кул иннема харраме раббииел февахисхе ма захера минха ве ма бетане вал исме вал багие бигаирил ригхт ве ен тусрику биллахи ма лем иунеззил бихи султанев ве ен текулу алаллахи ма ла та'лемун

34. Ве ли кулли уммет'с ецел фе иза цае ецлухум ла иесте'хирунесаатев ве ла иестакдимун

35. Иа ме адеме имма ие'тииеннекум русулум минкум иекуссуне алеикум аиат фе мениттека ве аслеха фе ла хавфун алаихим ве ла хум иахзенун

36. Веллезине кефзебу би аиатина вестекберу анха улаике асхабун нар хум фиха халидун

37.Фе мен азлему мимменифтера аллеллахи кефибен ев кезебе би аиатих улаике иеналухум несıибухум минел китаб чак иза цаетхум русулуна иетевеффевнехум калу еине ма кунтум тед'уне мин дуниллах калу даллу анна ве сехиду ала енфусихим еннехум кану кафирин

38.Каледхулу фи умемин кад халет мин кабликум минел цинни вел инси фин нар куллема дехалет умметул леанет ухтеха евен изед дараку фиха цемиан калет ухрахум ли улахум раббена хаулаи едаллуна фе атихим азабен ди'фем минен нар кале ли куллин ди'фув ве лакил ла та'лемун

39.Ве калет улахум ли ухрахум фе ма кане лекум алеина мин фадлин фе зукул азабе бима кунтум тексибун

40. Иннеллезине еззебу би аиатина вестекберу анха ла туфеттеху лехум ебвабус семаи ве ла иедхулунел до неба, чак и иелицел цемелу фи семмил хииад и кефалике нецзил злочинац.

41. Лехум мин хелл михадув ве мин февкıхум гавас и исто тако нецзиз тлачитељ

42. Веллезине амену ве амилус салихати ла нуклифу нафсен илла вус'аха улаике асхаб ценнех хум фиха халидун

43.Ве неза'на ма фи судурихим мин гıллин тецри мин тахтихимул енхар ве калул хамду лиллахиллези хедана ли хаза ве мак кунна ли нехтедиие лев ла ен хеданеллах ле кад цает русулу раббина бил хакк ве нуду ен тилкумул парадисе уристумуха бима кунтум та'мелун

44. Ве нада асхабул парадисе асхабен нари ен кад вецедна ма веадена раббуна хаккан фе хел вецедтум ма веаде раббукум хакка калу неам фе еззене муеззинум беинехум ел ла'нетуллахи алез тирант

45.Еллезине иесуддуне ан сабилиллахи ве иебгунеха ıвеца ве хум бил ахирати кафирун

46.Ве беинехума хијаб ве аллел а'рафи рицалуи иа'рифуне куллем бисимахум ве надев асхабел хеавен ен салаам алеикум лем иедхулуха ве хум иатмеун

47.Ве иза сурифет ебсарухум тилкае асхабин нари калу раббена ла тец'ална што значи да су наши људи окрутни

48.Ве нада асхабул а'рафи рицалеи иа'рифунехум бисıмахум калу ма агна анкум цем'укум ве мак кунтум тестекбирун

49.Е хаулаиллезине аксемту ла иеналухумуллаху би рахмех удхулул Ценнете ла хавфун алеикум ве ла ентум тахзенун

50.Ве нада асхабун нари асхабун хеавен ен ефиду алеина минел маи ев мимма разекакумуллах калу инналлахе харрамехума алел неверник

51.Еллезıнеттехазу динехум лехвев ве леибев ве гарартхумул лифед еартх фел иевме ненсахум кема несу ликае иевмихим хаза ве ма кану би аиатина иецхадун

52.Ве ле кад ци'нахум би китаб фассалнаху а илмин худев ве мерциел ли кавмии иу'минун

53.Хел иензуруне илла те'вилех иевме ие'тı те'вıлуху иекулуллезине несуху мин каблу кад цает русулу раббина бил хакк фе хел лена мин суфеае фе иесфеу лена ев нурадду фе на'меле гаираллези кунна на'мел кад хасиру енфусехум ве далле анхум ма кану иефтерун

54. Инне раббекумуллахуллези халекас семавати вел ерда фи ситтети еииамин сумместева аллел арси иугсил лелен нехара иацхтлубуху хасıсев вес семсе вел цамера вен нуцуме мусеххаратим би емирх ела лехул фолку вал емр тебаракаллаху раббул царство

55. Уд'у раббекум тедарруав ве хуфиех иннеху ла иухиббул му'тедин

56.Ве ла туфсиду фил ерди ба'де реиитиха вед'уху хавфев ве тамеа инне рахматаллах карбум минел мухсинин

57. И хувеллези иурсилур рииаха бусрам беине иедеи ахмет евен иза екаллет сехабен сикален сукнаху ли беледи меииитин фе ензелна бихил мае фе ахрацна бихи мин куллис семерат кекалике нухрицул мевта леаллекум тееккерун

58. Вел беледут таииибу иахруцу небатуху би из раббих веллези хабусе ла иахруцу илла некида кекалике нусаррифул аиати ли кавмии иескурун

59.Ле кад ерселна нухан ила кавмихи фе кале иа кавмı'будуллахе ма лекум мин божански гаирух инни ехафу алеикум азабе иевмин азим

60. Калел мелеу мин племе инна ли нераке фи далалим мубин

61. Кале иа пеопле леисе би далалетув ве лакинни расулум мир раббил аламин

62. Убеллигукум рисалати рабби анд енсаху лекум ве а'лему минеллахи ма ла та'лемун

63.Е ве ацибтум ен цаекум зикрум мир раббикум ве ли теттеку ве леаллеку турхамун

64.Фе еззебуху фе енцеинаху веллезине меаху фил фулки ве агракнеллезине кефзебу би аиатина иннехум кану кавмен амин

65.Ве ила адин ехахум худа кале иа кавмı'будуллахе малекум мин дивинен гаирух е фе ла теттекун

66. Калел мелеуллезине кеферу мин трибе инна ле нераке фи сефахетив ве инна ле несуннуке минел казибин

67. Кале иа пеопле леисе би сефахетув ве лакинни расулум мир раббил алемин

68. Убеллигукум рисалати лорд и ене лекум насихун емин

69.Е ве ацибум ен цаекум зикрум мир раббикум ала рацулим минкум ли иунзиракум везкуру из цеалекум хулефае мим ба'ди пеопле оф нухив ве задекум слон бестах фезкуру алаеллахи леаллекум туфлихун

70.Калу еци'тена ли на'буделлахе вахдеху ве незера ма кане иа'буду абауна фе'тина бима теидуна ин кунте минес садикıин

71. Кале кад векаа алеикум мир раббикум рицсув ве гадаб е туцадилунен фи есмаин семмеитумуха ентум ве абаукум ма неззелеллаху биха мин султан фентезиру инни меакум минел мунтезıрин

72.Фе енцеинаху веллезине меаху би раметим минна ве ката'на дабираллезине кефзебу би аиатина ве ма кану му'мининин

73.Ве ила семуде ехахум салиха кале иа кавми'будуллахе малекум мин дивинен гаирух кад цаеткум беииинетум мир раббикум хазихи накатуллахи лекум атеен фе зеруха те'кул фи ердуллахи ве ла темессуха ви суин фе ие'хузекум моја рука муке

74. Везкуру из цеалекум хулефае мим ба'ди адив ве беввеекум елепхант ердı теттехıзуне мин сухулиха кутав ве тенхитунел цибале буиута фезкуру алаеллахи ве ла та'сев слон ерди муфсид

75. Калел мелеул лезинестекберу мин кавмихı лиллезинес туд'ıфу ли мен амене минхум ета'лемуне енне салихам мурселум мир раббих калу инна бима урсиле бихи му'минун

76. Калеллезинестекберу инна биллезı аментум бихи кафирун

77. Фе акарун накате ве атев ан емир раббихим ве калу иа салиху'тина бима теидуна ин кунте минел мурселıн

78. Фе ехазетхумур рацфету фе асбеху фи дарихим цасимин

79.Фе тавла анхум ва кале иа трибе ле кад еблагтукум, господар пророчанства ве несахту лекум ве лакил ла тухиббунен насıхıин

80. И лутан из кале ли кавмихи ете'тунел фахишете ма себекакум биха мин ехадим минел алемин.

81. Иннекум ле те'тунер рицале сехветем мин дунин ниса' бел ентум ми пеопле продигал

82.Ве ма кане респонсиве кавмихı илла ен калу ахрицухум мин кариетикум иннехум унасуи иететаххерун

83.Фе енцеинаху ве ехлеху иллемраетеху канет минел габирıн

84.Ве емтарна алејхим метара фензур кеифе кане судбина злочинца

85.Ве ила медиене ехахум суаиба кале иа кавмı'будуллахе малекум мин божански гаирух кад цаеткум беииинетум мир раббикум фе евфул кеиле вел узуне ве ла тебхасун насе вареехум ве ла туфсиду фил ердı ба'де ремедиалха заликум хаирул лекум ин кунтум верник

86. Ве ла так'уду би кулли сират туидуне ве тесуддуне ан сабилиллахи мен амене бихи ве тебгунеха ıвеца везкуру из кунтум каллен фе кессеракум вензуру кеифе кане акıбетул муфсидин

87. Ве ин кане таифетум минкум амену биллезı урсилту бихи ве таифетул иу'мину фасбиру евен иахкумаллаху беинена ве хуве хаирул Хакимин

88. Калел мелеуллезинестекберу мин кавмихı ле нухриценнеке иа суаибу веллезине амену меаке мин кариетина ев летеудунне фи миллетина кале е ве лев кунна карихин

89. Кадифтераина аллаллахи кесибен ин удна фи миллетикум ба'де из неццанеллаху минха ве ма иекуну лена ен неуде фиха илла еи иесахаллаху раббуна весиа раббуна кулле схеикин илме аллаллахи таваккелна раббенефтах беинена ве беине племе бил ригхт ве енте хаирул фатихаин

90.Ве калел мелеуллезине кеферу мин трибе ле иниттеба'тум суаибен иннекум изел ле хасирун

91. Фе ехазетхумур рацфету фе асбеху фи дарихим цасимин

92.Еллезине кефзебу суаибен ке ел лем иагнев фихеллезине кефзебу суаибен кану хумул хасирин

93. Фе тавла анхум ве акле иа пеопле ле кад еблагтукум рисалати рабби ве несахту лекум фе кеифе аса ала људи неверника

94.Ве ма ерселна фи кариетим мин небиииин илла ехазна ехлеха бил бе'саи вед дарраи леаллехум иеддараун

95. Сумме бедделна Меканес сеиииетил хасенете евен афев ве калу кад мессе абаенад даррау вес серрау фе ехазнахум багтетев ве хум ла иес'урун

96.Ве лев енне ехлел кура амену веттекав ле фетахна алаихим беракатим минес семаи вел ердı ве лакин кезебу фе ехазнахум бима кану иекибун

97.Е фе емине ехлул кура еи ие'тииехум бе'суна беиатев ве Хум наимун

98.Е ве емине ехлул кура еи ие'тииехум бе'суна духав ве хум иел'абун

99.Е фе емину мекраллах фе ла ие'мену мекраллахи иллел кавмул хасирун

100.Е ве лем иехди лиллезине иерсунел ерда мим ба'ди ехлиха ел лев несау есабнахум би зунубихим ве натбеу ала кулубихим фе хум ла иесмеун

101.Тилкел кура некуссу алејке мин ембаиха ве ле кад цаетхум русулухум бил беииинат фе ма кану ли иу'мину бима кефзебу мин кабл изалике иацхтбеуллаху ала кулубил кафирин.

102.Ве ма вецедна ли ексерхим мин ахд ве ев вецедна ексерахум ле фасикıин

103. Сумме беасна мим ба'дихим муса би аиатина ила фир'авне ве мелеихи фе залему биха фензур кеифе кане кибетул муфсид

104. И замак муса иа фир'авну инни расулум мир раббил алемин

105. Хакиикун ала ел ла екуле аллаллахи иллел хакк кад ци'тумум би беииинетим мир раббикум фе ерсил меıие меı исраıл

106.Кале ин кунте ци'те би стих фе'ти биха ин кунте минес садикаин

107.Фе елка асаху фе иза хиие суб'банум мубин

108.Ве незеа иедеху фе иза хиие беидау лин министер

109. Калел мелеу мин племе фир'авне инне хаза ле сахирун куповина

110. Ходао о иухрицекум мин ердикум фе маза те'мурун

111. Присетите се Калу ерцих ве ехаху и ерсил слона медијана

112. Ие'туке би кулли сахарин куповина

113.Ве цаес сехарату фир'авне калу инне лена ле ецран ин кунна нахнул галиб

114. Кале неам ве иннекум ле минел мукарраб

115. Калу иа муса имма ен тулкиие ве имма ен некуне нахнул Мулкıи

116.Кале елку фе лемма елкав сехару а'иунен наси вестерхебухум ве цау би сихрин азим

117. И евхаина ила муса ен елки асак фе иза хиие телкафу ма ие'фикин

118. Фе векаал хакку ве бетале ма кану иа'мелун

119.Фе гулибу хуналике венкалебу глув

120. И улкıиес сехарату сацидин

121.Калу аменна би раббил аламин

122. Раби Мојсије и Арон

123.Кале фир'авну аментум бихи кабле ен азене лекум инне хаза ле мекрум мекертумуху елепхант мединет ли тухрицу минха ехлеха фе севфе та'лемун

124.Ле укаттıанне еидииекум ве ерцулекум мин хилафине сумме ле усаллибеннекум ецмеıин

125. Калу инна ила рабина мункалибун

126. Ве ма тенкму минна илла ен аменна би аиати раббина лемма цаетна раббена ефрига алеина сабрав ве таеффена муслимин

127.Ве калел мелеу мин племе фир'авне е етезру муса ве кавмеху ли иуфсиду слон ерди ве иезераке ве алихетек кале сенукаттилу ебнаехум ве нестахии нисаехум ве инна февкахум кахирун

128.Кале муса ли кавмихистеıину биллахи васбиру иннел ерда лиллах иурисуха меи иесау мин ибадих вал кибету лил мутекиин

129.Калу узина мин кабли ен те'тииена ве мим ба'ди ма ци'тена кале аса раббукум еи иухлике адуввекум ве иестахлифекум фил ердı фе иензура кеифе та'мелун

130.Ве ле кад ехазна але фир'авне бис сине ве наксıм минес семерати леаллехум иеззеккерун

131.Фе иза цаетхумул хасенету калу лена хазих ве ин тусıбхум сеиииетуи иеттаииеру би муса ве меме меах е ла иннема таирухум инделлахи ве лакинне ексерахум ла иа'лемун

132.Ве калу мехма те'тина бихи мин аитил ли тешарана биха фе ма нахну лек би му'мининин

133.Фе ерселна алаихимут туфане вел цераде вел куммеле вед дафадиа вед дон'т саи аиатим муфессалатин фестекберу ве кану мој народ мој злочинац

134.Ве лемма векаа алаихим рицзу калу иа мусед'у лена раббеке бима ахиде индеке ин кефте аннар рицзе ле ну'миненне стаин ве ле нурсиленне меаке бен исраел

135. Фелемма кесефна анхумур рицзе то ецелин хум балигуху иза хум иенкусун

136.Фентекамна минхум фе Агракнахум слон Иемми би еннехум кефзебу би аиатина ве кану анха гафилин

137.Ве евраснел кавмеллезине кану иустад'афуне месарикал ердı ве мегарибехеллетı баракна фиха ве теммет калимату раббикел хусна ала бани израел бима саберу ве деммерна ма кане иеснеу фир'авну ве кавмуху ве ма кану иа'рисхун

138.Ве цавезна би ме исраилел бахра фе етев ала кавмии иа'куфуне ала аснамил лехум калу иа мусец'ал лена илахен кема лехум алихех кале иннекум кавмун тецхелун

139. Инне хаулаи мубберум ма хум фихи ве сујеверје ма кану иа'мелун

140. Кале Егаираллахи ебıикум илахев ве хуве феддалекум але алем

141.Ве из енцеинакум мин али фир'авне иесумунекум суел азаб иукаттилуне ебнаекум ве иестахиуне нисаекум ве фи заликум белаум мир раббикум азиим

142. И ваадна муса селасине леилетев ве еденмнаха би асрин фе темме микату раббихи ербеиине леилех ве кале муса ли ехıихи харунахлуфни фи трибе ве аслıх ве ла теттебı' сабилел муфсид

143.Ве лемма цае муса ли микатина ве келемеху раббуху кале рабби ерини ензир илеик кале лен теран ве лакининзур илел цебели фе инистекарра Меканеху фе севфе теран фелемма тецелла раббуху лил цебели цеалеху декев ве харра муса саıка фелемма ефака кале субханеке тубту илеике ве енелесул верник

144.Кале иа муса иннистафеитуке ален наси би рисалати ве би калам фе хуз ма атеитуке ве кум минес сакирин

145.Ве кетебна лехуфил елвахı мин кулли сеи'им мев'изатев ве тефсилел ли кулли сеи' фе хузха би Гуцлув ве'мур кавмеке ие'хузха би ахсениха сеурıкум дарал фасикıин

146.Сеасрифу ан аиатиеллезине иетекебберуне фил ердı бигаирил хакк ве ии иерав кулле аити ла иу'мину биха ве ии иерав себıлер русхди ла иеттехизуху себıла ве гоод плацеав сабилел гаиии иеттехизуху себıла залике би еннехум зебу би аиатина ве кану анха гафилин

147.Веллезине кефзебу би аиатина ве ликаил ахирати хабитат а'малухум хел иуцзевне илла ма кану иа'мелун

148.Веттехазе пеопле муса мим ба'дихı мин хулиииихим ицлен цеседел леху хувар е лем иерав еннеху ла лоаделлимухум ве ла иехдıхим себила иттехазуху ве кану тирант

149. Ве лемма сукита фи еидихим ве раев еннехул кад даллу калу леил лем иерхамна раббуна ве Иагıр лена ленекуненне минел хасирин

150.Ве лемма рацеа муса ила кавмихı гадбане есифен кале би'сема халафтумуну мим ба'дı е емергенцитум емра раббикум ве елкал елваха ве ехазе бир ра ехиихи иецурруху илаих калебне умме иннел кавместад'афуни ве каду иактулунени фе ла тусмит бииел а'дае ве ла 

151.Кале раббагхфир ли ве ли ехии ве едхıлна фи рахимике ве енте ерхамур вомб

152. Иннеллезинет техазул ицле сеиеналухум гадабум мир раббихим ве зиллетун фил жива земља и сличан нецзил муфтерин

153. Веллезине амилус сеиииати сумме табу мим ба'диха ве амену инне раббеке мим ба'диха ле гафурур рахıим

154. Ве лемма секете ам мусел гадабу ехазел елвах ве фи нусхатиха худев ве рахматул лиллезине хум ли раббихим иерхебун

155. Вахтара муса кавмеху себ'ıине рацулел ли микатина фелемма ехазетхумур рацфету кале рабби лев си'те ехлектехум мин каблу ве иииаи е тухликуна бима феалес суфехау минна ин хиие илла фитнетук тудıллу биха мен тесау ве техдı мен теса' енте велиииуна фагфир лена верхамна ве нете хаирул твој просјак

156. Вектуб лена фи хазихид ворлд хазенетев ве фил ахирати инна худна илеик цастле тормент усуибу бихи мен есха' ве мерци весиат кулле сеи' фе сектубуха лиллезине иеттекуне ве иу'тунез интеллигенце веллезине хум би аиатина иу'минун

157.Еллезине иеттебиунер расулен небиииел уммиииеллези иецидуне мектубен индехум фит торах вел инцили ие'мурум бил ма'руфи ве иенхахум анил мункери ве иухıллу лехумт таииибати ве иухарриму алејхимул хабаисе ве иедау анхум исрахум вел лалеллетı канет амену бихи ве аззеруху ве несаруху веттевеун нураллези унзиле меаху улаике хумул муфлихун

158.Кул иа еииухен насу иннı расулуллахи илеикум цемааниллези леху мулкус семавати вел ард ла илахе илла Хуве иухии ве иумиту фе амину биллахи ве расулихин небиииил уммиииеллези иу'мину биллахи ве калимати веттебиуху леаллекум претио

159.Ве мин племе муса умматуи иехдуне бил ригхт ве бихи иа'дилун

160. И кат'нахумуснетеи асхрате есбатан умема ве евхаина то муса изистескаху кавмуху енıдриб би асакел хацер фембецесет минхуснета асхрата миррор ка алиме куллу унасим месрабехум ве заллелна алејхимул гамаме ве ензелна алаихимул менне вес селва кулу мин таииибати ма разакнакум ве ма залемуна ве лакин кану енфусехум лето

161.Ве из кıиле лехумускуну хазихил каиете ве кулу минха хаису си'тум ве кулу хиттатув ведхулул бабе суццеден нагфирлекум хатıи'атикум сенезидул мухсинин

162.Фе бедделеллезине залему минхум кавлен гаираллези кıиле лехум фе ерселна алејхим рицзем мине семаи бима кану иазлимун

163. Вес'елхум анил кариетиллетı канет хадıрател бахр из иа'дуне фис себти из те'тихим хıитанухум иефсукун севтихим сурраав ве иевме ла иесбитуне ла те'тıхим изалике неблухум бима кану

164.Ве из калет умматум алл минхум лиме теизуне кавмениллаху мухликух ев муаззибухум азабен седида калу ма'зиратен илла раббикум ве леаллехум иеттекун

165.Фелемма несу ма зуккиру бихи енцеинеллезине иенхевне анис суи ве ехазнеллезине залему би азабим беисим бима кану иефсукун

166. Фелемма атев амма нуху анху кулна лехум куну карадетем хасиıн

167.Ве из тееззене раббуке ле иеб'асенне алаихим ила иевмил доомсдаи меииесумухум суел тормент инне раббеке ле серıул ıкаб ве иннеху ле гафурур рахıим

168.Ве кат'нахум слон ерди умема минхумус салихуне ве минхум дина залике ве белевнахум бил хасенати вес сеиииати леаллехум иарциун

169.Фе наследник мим ба'дихим хаифув верисул натпис ие'хузуне између лешника една ве иекулуне се иугферулена ве ии ие'тихим арадум мислуху ие'хузух е лем иу'хаз алејхим мисакул књига ел ла иекул алаллахи иллел хакка ве дерасу ма фих вед дарул ахирату хаирул лиллезине иеттекун е фела та'кулун

170.Веллезине иумессикуне бил боок анд екамус салах инна ла нудıи'у ецрал муслихıин

171.Ве из нетакнел цебел февкахум кееннеху зуллетув ве занну еннеху вакиум бихıм хузу ма атеинакум би цуцув везкуру ма фихи леаллекум теттекун

172.Ве из ехазе раббуке мим ме адеме мин зухурихим зурриииетехум ве Есхедехум ала енфусихим елесту би раббикум калу бела сехидна ен текулу иевмел доомсдаи инна кунна ан хаза гафилин

173.Ев текулу иннема Есраке абауна мин каблу ве кунна зурриииетем мим ба'дихим е фетухликуна бима феалел мубтилун

174. И исто тако нуфессилул аиат ве леаллехум иарциун

175. Ветлу алаихим небееллези атеинаху аиатина фенеселеха минха фе етбеаххус сатана фе кане минел гхавин

176.Ве лев си'на ле рафа'наху биха ве лакиннеху ахледе илелер веттебеа хевах фе меселуху ке меселил келб ин тахмил алаи иелхес ев тетрукху иелхес залике меселул кавмиллезине кефзебу би аиатина факусил касса леаллехум иетефеккерун

177.Сае Конунил кавмуллезине кефзебу би аиатина ве енфусехум кану иазлимун

178. Меи иехдиллаху фе хувел мухтеди ве меи иудлил фе улаике хумул хасирун

179.Ве ле кад зера'на ли то хелл кесıрам минел цинни вел инси лехум кулубул ла иефкахуне биха ве лехум а'иунул ла иубсıруне биха ве лехум азанул ла иесмеуне биха улаике кел ен'ами бел хум едалл улаике хумул гафилун

180. Ве лиллахил есмаул хусна фед'уху биха ве зеруллезине иулхидуне фи есмаил сеиуцзевне ма кану иа'мелун

181.Ве миммен халакна умматуи иехдуне бил хакку ве бихи иа'дилун

182.Веллезине кефзебу би аиатина сенестдрицухум мин хаису ла иа'лемун

183. И умли лехум инне кеидı текст

184.Е ве лем иетефеккеру ма би сахибихим мин циннех ин хуве илла незıрум мубин

185.Е ве лем иензуру фи мелекутис семавати вел ердı ве ма халакаллаху мин сеи'ив ве ен аса еи иекуне кадиктерабе ецелухум фе би еиии хадим ба'деху иуминун

186. Меи иудлилиллаху фе ла хадиие лех ве иезерухум фи тугианихим иа'мехун

187.Иес'елунеке анис хоур еииане мурсаха кул иннема илмуха ıнде раббı ла Иуцеллıха лилзаманха илла ху секулет фис семавати вел ард ла те'тикум илла багтех иес'елунеке кееннеке хафиииун анха кул иннема илмуха индаллахи ве лакинне ексеран наси ла иа'лемун

188. Кул ла емлику ли нафси неф'ав ве ла дарран илла ма саеллах ве лев кунту а'лемул гаибе лестексерту минел хаир ве ма мессенииес суу ине илла незıрув ве Бесıрул ли кавмии иу'мин

189.Хувеллези халекакум мин нафсив вахıдетив ве цеале минха зевцеха ли иескуне илеиха фелемма тегассаха хамелет хамлен лигхтли фе меррат бих фелемма ескалет деавеллахе раббехума леин атеитина салихал ленекуненне минес твој ученик

190. Фелемма атахума салихан цеала леху суракае фима атахума фе талеллаху амма иусрикун

191.Е иусрикуне мал ла иахлуку сеи'ев ве хум иухлекун

192.Ве ла иестетуи'уне лехум насра в ве ла енфусехум иенсурун

193.Ве ин тед'ухум илел Худа ла иеттебиукум севаун алеикум е деавтумухум ем ентуму самитун

194. Иннеллезине тед'уне мин дуиллахи ıбадун емсалукум фед'ухум фелиестецıбу лекум ин кунтум садикıин

195.Е лехум ерцулуи иесмеуне биха ем лехум еидии иебтусуне биха ем лехум а'иунуи иубсируне биха ем лехум азануи иесмеуне биха кулид'у суракаекум сумме кидун фела

196. Инне велиииииаллахуллезı неззелел натпис и хуве иетевеллес салихıин

197.Веллезине тед'уне мин дунихи ла иестетıи'уне насракум ве ла енфусехум иенсурун

198.Ве ин тед'ухум илел Худа ла иесмеу ве терахум иензуруне илеике ве хум ла иубсıрун

199.Хузил афве ве'мур бил урфи ве а'рид анил незналица

200.Ве имма иензеганнеке минес сатаниц незгун фестеиз биллах иннеху семиун буи

201. Иннеллезıнеттекав иза мессехум таифум минес сатани тезеккеру фе објасниум мубсıрун

202. И Ихванухум Иемуддунехум Фил гаиии тхумме

203.Ве иза лем те'тихим би аиатин калу лев лецтебеитеха кул иннема еттебиу ма иуха илеиие мир рабби хаза бесаиру мир раббикум ве худев ве рахматул ли кавмии иу'минун

204.Ве иза куриел коран фестемиу леху ве енситу леаллекум турхамун

205. Везкур раббеке фи нефсике тедардруав ве хиифетев ве дунел боцктхорн минел гафилин

206. Иннеллезине ин раббике ла иестекбируне ан ибадатихи ве иусеббихуне ху ве леху иесцудун

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИДа ли је дозвољено учити молитве и суре без вудуа? Може ли се бројаница узети без абдеста? Дхикр са откривеном главом...

Турско значење суре А'раф:

1.Елиф Лам Мим Сад.

2. Ово је књига која вам је послата да бисте њоме опомињали (људе) и као опомена вјерницима. Нема више проблема у грудима због тога.

3. Следите оно што вам је објављено од вашег Господа. Не остављајте га и пратите друге пријатеље. Како мало савета добијате!

4. Уништили смо многе земље. Наша казна стигла им је док су ноћу спавали или док су се дању одмарали.

5. Када им је наша мука стигла, они нису имали шта да кажу него да кажу: "(Заслужили смо.) Заиста, ми смо били преступници."

6. Свакако ћемо питати оне којима су послани пророци. Наравно, питаћемо пророке.

7. Свакако ћемо им (шта су урадили) објаснити са пуним знањем. Јер ми нисмо далеко од њих.

8. Право је вагати дела тог дана. Ко год је награда већа, они ће постићи спасење.

9. Али они чија је награда светлост, они губе себе због своје неправде према нашим стиховима.

10. Дали смо ти моћ и моћ на земљи. Такође смо вам тамо створили многе могућности за живот. Али како сте мало захвални!

11. Ми смо вас сигурно створили. Онда смо те обликовали. Тада смо рекли анђелима: "Поклоните се Адаму." Сви осим ђавола су се поклонили у знак поштовања. Није био од оних који су се с поштовањем клањали.

12. Аллах рече: "Шта те је спријечило да се поклониш кад сам ти наредио?" рекао. (Рекао је) „Ја сам бољи од њега. Јер си ме створио од ватре. И створио си га од блата“.

13. Аллах је рекао: „Сада сиђи одатле. Јер тамо није твоје место да се бахатиш! Одмах излази! Зато што сте један од најнижих“.

14. Сатана је рекао: „(Онда) дај ми времена до дана када ће људи васкрснути“.

15. Аллах је рекао: "Ти си један од оних којима је дато вријеме".

16. Сатана је рекао: „(Онда) у замену што ме задиркује, кунем се да ћу сигурно седети на твом правом путу да их заведем.“

17 „Онда ћу их (у) заседати испред њих, иза њих, са њихове десне и леве стране, и нећете наћи већину њих захвалним.“

18. Аллах је рекао: „Излазите одатле осрамоћени и прогнани. И ко од њих пође за вама, све ћу вас испунити у пакао“.

19. „О Адаме! Ти и твоја жена останите на небу. Једите где год желите. Али не прилази том дрвету. У супротном, бићеш међу преступницима“.

20. Тада им ђаво шапну да отворе стидна мјеста своја која су била скривена од њих, и рече: Говорећи: „Твој Господ ти је послао ово дрво само да не постанеш анђео или вечно (у рају) дрво. забрањено“.

21 И закле им се: „Заиста, ја сам један од оних који вас саветују.

22. На тај начин их је преварио и увукао у бан. Када су окусили дрво, указали су им се стидни делови. Одмах су почели да се покривају рајским лишћем. Њихов Господ им рече: „Зар вам нисам забранио ово дрво? Зар ти нисам рекао да ти је ђаво отворени непријатељ?"

23. Рекоше: „Господару наш! Ми смо сами себе прогонили. Ако нам не опростите и не смилујете нам се, сигурно ћемо бити међу губитницима“.

24. Аллах је рекао: „Сиђите као непријатељи једни другима. Има вас на земљи да настаните и уживате до неког времена."

25. Аллах је рекао: "Тамо ћеш живјети, тамо ћеш умријети и оданде ћеш бити изведен (судњег дана)."

26. О синови Адамови! Дали смо вам одећу за покривање интимних делова и одећу за украшавање. Што се тиче одеће таква (не бојати се Аллаха), то је боље. Ово (одећа) је знак Аллахове милости. Можда ће и послушати савет (па смо их дали народу).

27. О синови Адамови! Не дај да те ђаво превари, као што је твоје родитеље извео из Раја тако што је с њих скинуо одећу да би им отворио стидна места. Јер он и његово племе те виде одакле ти њих не видиш. Сигурно смо ђаволе учинили пријатељима онима који не верују.

28. Када почине ружно дјело, они кажу: "На њему смо затекли наше претке, а Аллах нам је наредио да то учинимо." Реци: „Заиста, Аллах не наређује ружна дјела. Зар бацаш на Аллаха ствари које не знаш?"

29. Реци: „Мој Господар је наредио правду. Уперите своја лица (на њега) на сваку сеџду. Обожавајте Аллаха чинећи своју религију искључиво за Њега. Вратићете се (поново) онако како вас је Он створио на почетку."

30. Аллах је неке од њих упутио, а неки од њих заслужили су да залутају. Зато што су узели ђаволе за пријатеље уместо Алаха. И они су мислили да су на правом путу.

31. О синови Адамови! Обуците свој украс (обуците се лепо и чисто) у свакој џамији. Једите, пијте али не трошите. Јер он не воли оне који расипају.

32. Реци: "Ко је забранио украсе и чисту храну коју је Аллах створио за своје робове?" Реци: „Ово је за вернике у животу овог света. На Судњем дану то је само за њих. Овде објашњавамо стихове један по један за људе који знају."

33. Реци: „Господару мој, ја нисам нашао никакав доказ за гријех, за неоправдану агресију, за отворено и тајно дјело, или за гријех. Забрањено вам је да придружујете Аллаху било шта што Он није послао, и да о Аллаху говорите оно што не знате. је направио."

34. Сваки народ има одређено време. Када дође њихово време, они не могу ни за тренутак да заостану, нити могу да напредују.

35. О синови Адамови! А ко се клони Аллаха и исправи своје стање, неће се бојати за њих ако међу вама буде посланика који вам говоре о мојим ајетима. Нити ће бити узнемирени.

36. А они који поричу ајете Наше и који се охоле да их слиједе, они су становници Џехеннема. Они ће ту остати заувек.

37. Ко је неправеднији од оних који измишљају лаж против Аллаха или поричу Његове објаве? Овде ће им стићи њихов део Књиге (живот и живот написани за њих). Коначно, када су им наши анђеоски гласници дошли да им узму душе, рекли су: "Где су ствари којима се клањате мимо Аллаха?" они кажу. Кажу: "Они су нас напустили и нестали" и свједоче против себе да су невјерници.

38. Аллах каже: „Уђите у ватру са џиннима и народима који су преминули прије вас“. Свака заједница проклиње свог друга (којег је пошао и залутао). На крају, када су се сви окупили тамо, они који су их пратили рекли су онима који су их водили: „Господе наш! Преварили су нас. Кажу: „Дај им још једну ватрену муку“. Аллах каже: „За сваког од вас постоји двострука мука. Али ти не знаш“.

39. Први је рекао другоме: „Ти немаш никакве предности над нама. Зато окусите казну за оно што сте зарадили."

40. Они који поричу наше стихове и не могу да се охоле да слиједе те стихове, неће им се отворити врата небеска. Неће моћи да уђу у рај док камила не прође кроз иглене уши! Овако кажњавамо злочинце.

41. За њих је душек од огња пакленог, а преко њих су покривачи од огња пакла. Овако Ми кажњавамо преступнике.

42. Што се тиче оних који верују и чине добра дела – ми човека оптерећујемо само оним што може да приушти – то су становници Раја. Они су ту заувек.

43. Уклонили смо из њихових срца све што је било у име мржње. Испод њих теку реке. „Хваљен нека је Аллах, који нас је довео до овога. Да нас није Алах упутио, не бисмо били вођени. Заиста, пророци Господа нашег донели су нам истину“. Рећи ће им: „Ево раја, коме сте учињени наследником због онога што сте учинили (добра дела)!“ зове се.

44. Људи из раја ће рећи људима пакла: „Утврдили смо да је истина оно што нам је наш Господ обећао. Да ли си и ти сматрао истинитим обећање свог Господа?" Кажу "Да". Тада је један најављивач међу њима рекао: "Алахово проклетство је на тлачитељима!" он зове.

45. Они су они који ометају Аллахов пут и желе да га учине искривљеним и контрадикторним. Они су ти који поричу Ахирет.

46. ​​Између то двоје (рај и пакао) налазе се неки људи на зиду А'рафа. Они познају све људе раја и пакла по лицима. Становницима Раја "Поздрав вам!" Они зову. Још нису ушли у рај, али се надају.

47. Кад им се очи уперу у паклене, рећи ће: „Господару наш! Не прави нас са окрутним људима”.

48. Људи у Арафу такође дозивају неке људе које познају по њиховим лицима и говоре: "Ни твоје мноштво ни твоја охолост нису ти ништа користили!"

49 „Јесу ли то они за које си се заклео да им се Аллах неће смиловати?“ (Онда се окреће људима из Раја) „Хајде, уђи у Рај. Немате страха. Нећете се узнемирити“, кажу они.

50. Људи пакла ће такође звати становнике Раја: "Молим вас, налијте мало воде или хране коју вам је Аллах дао на нас." Они кажу: "Заиста, Аллах их је забранио невјерницима."

Рецитовање суре Араф - превод суре Араф, турско значење, арапско писање, врлина и тумачење
51. Они су своју религију схватили као игру и забаву, а светски живот их је преварио. Као што су заборавили да ће доћи до данашњег дана и порицали Наше знаке, ми ћемо их данас заборавити.

52. Ми смо им свакако донели књигу коју смо свесно објаснили, као путоказ и милост за народ који верује.

53. Они само чекају резултат (тумачење) Кур'ана (који говоре: "Да видимо!"). Оног дана када дође резултат који је објавио, они који су га раније заборавили рећи ће: „Заиста, пророци Господа нашег донесоше истину. Има ли сада за нас заступника, да ако се заузму за нас или ако будемо враћени (у свет), ми радимо другачије од онога што смо урадили?" Заиста, они су сами себи нанели неправду. И (идоли) које су измислили (као богове) су их напустили и нестали.

54. Заиста је Господар твој Онај који је створио небеса и Земљу за шест дана (шест фаза) и сазидан на Аршу, ноћу, који се придодао дану који га прати бескрајно и створио сунце, месец и све звезде по својој заповести. је Бог. Пазите, и стварање и заповедање припадају само Њему. Нека је слава Аллаху, Господару свјетова.

55. Понизно и усрдно се моли Господу своме. Јер Он не воли преступнике.

56. Не правите несташлуке у земљи након што је уређена. Молите се Аллаху са страхом (његова казна) и надом (у Његову милост). Заиста, Аллахова милост је веома близу онима који чине добро.

57. Он је Тај који шаље ветрове као радосну вест пред Својом милошћу. Коначно, када ветрови носе тешке облаке, Ми их шаљемо у (васкрсну) мртву земљу и шаљемо воду тамо доле. Затим са њом износимо све врсте воћа. Овако ћемо извући мртве. Можда мислите са лекцијом.

58. Уз допуштење свог Господара, биљка добре и повољне земље расте у изобиљу и плодна. А из онога што је (тло) лоше и неподобно изникће само бескорисна биљка. Овако Ми објашњавамо стихове на различите начине за људе који ће бити захвални.

59. Послали смо Нуха као пророка његовом народу, а он је рекао: „О народе мој! служити Богу. За тебе нема другог бога осим Њега. Наравно, бојим се казне великог дана за вас."

60. Знаменити људи из његовог народа су рекли: „Видимо да сте јасно у заблуди.

61. (Ноје) им рече: „О народе мој! Немам никаквих проблема. Напротив, ја сам пророк послат од Господара светова."

62 „Преносим вам откровења мог Господа и саветујем вас. Ја знам ствари које ви не знате по Аллаховом откривењу."

63. Да ли се чудиш што ти је од Господара твога дошла опомена (откривење и опомена) преко човјека из твоје средине, да те опомену и да Аллаха избјегаваш и да се смилујеш?

64. Тада га се народ његов одрекао. Спасили смо њега и оне који су били са њим у броду. И потописмо оне који су порицали знаке Наше. Зато што су били слеп народ.

65. А људима Ада посласмо њиховог брата Худа за посланика. Рекао им је: „О народе мој! служити Богу. За тебе нема другог бога осим Њега. Зар нећете имати на уму непослушност Аллаху?"

66. Они који нису вјеровали међу угледницима из његовог народа рекли су: „Заиста, видимо вас у недостатку разумијевања. Верујемо да сте ви један од лажова."

67. Худ рече: „О народе мој! Немам ментални недостатак. Напротив, ја сам пророк послат од Господара светова."

68 „Преносим вам оно што је мој Господ објавио. Ја сам вам поуздан саветник."

69 „Да ли сте изненађени да вам је дошао подсетник (откровење и опомена) од вашег Господа, преко човека међу вама, да вас упозори? Запамтите да вас је Аллах заменио после Нојевог народа и учинио вас јачим по природи. Запамтите Аллахове благослове да бисте били успешни."

70. Рекоше: „Јеси ли дошао код нас да се само Аллаху клањамо и да оставимо оно што су наши преци клањали? Донесите на нас муку којом сте нам претили, ако сте искрени“.

71. Худ је рекао: „Сада се на тебе спустила казна и гнев од Господара твога. Да ли се расправљате са мном о неким именима (лажним боговима) за која Аллах није послао никакав доказ, али сте их измислили ви и ваши очеви? Па чекајте (догодиће вам се)! Ја сам један од оних који чекају са тобом!”

72. Након тога, Ми смо спасили њега и оне с њим милошћу Насом. Одсекли смо корене онима који су порицали Наше знаке и нису веровали.

73. Самудовим људима послали смо њиховог брата Салиха за посланика. Рекао је: „О народе мој! служити Богу. За тебе нема другог бога осим Њега. Заиста, дошао вам је јасан доказ од вашег Господара (да покаже да сам ја посланик). Ево вам ова Аллахова камила као чудо... Нека једе и пије у имању Аллаха. Не чини му ништа лоше. У противном ће те обузети болна мука“.

74 „Запамти да те је после народа Ада, Аллах поставио на њихово место и населио те на земљи. Ви градите виле на равницама земље, клесите планине и градите куће. Сада се сетите Аллахових благослова и не правите пометњу у земљи правећи нереде."

75. Охоли достојанственици његовог народа упитали су невјернике: "Знате ли (заиста) да је Салих посланик којег је послао његов Господар?" Рекли су. Они су рекли: "Ми заиста верујемо у оно што је послано с њим."

76. Они арогантни говоре: "Сигурно смо ми ти који поричу оно у шта верујете." Рекли су.

77. На крају су заклали камилу, оглушили се на заповест свога Господара и рекли: „О Салих! Ако си један од пророка (како кажеш), онда донеси муку којом нам претиш“.

78. Тада их снажна трема обузме, и они падоше ничице у својим домовима, непомични.

79. Сада се Салих окренуо од њих и рекао: „Свакако сам вам пренио оно што је мој Господар објавио и дао сам вам савјет. Али не волите оне који дају савете“.

80. Послали смо Лота као пророка. Кад је свом народу рекао: „Радиш ли оно ружно што нико на свету није учинио пре тебе?“

81." Заиста, остављаш жене и прилазиш мушкарцима са пожудом. Не, ви сте народ који преступи."

Одговор 82. племена је био само: „Вадите их из своје земље! Наводно су то људи који се превише држе..."

83. Тако смо спасили њега и чланове његове породице осим његове жене. Међу онима који су били на мукама била је и његова жена.

84. Засули смо на њих кишу муке.“ Гле како је био крај злочинцима.

85. А Мидјанцима посласмо брата њиховог Шуајба за пророка. Рекао је: „О народе мој! служити Богу. За тебе нема другог бога осим Њега. Јасан вам је доказ дошао од вашег Господара. Сада тачно измерите и измерите. Не одузимајте људима имовину. Не изазивајте поквареност у земљи након што је уређена. Ово је добро за вас ако сте верници“.

86 „И немојте сједити на свим путевима пријетећи да ћете одвратити оне који вјерују у Њега са Аллаховог пута, и учинити да Аллахов пут изгледа криво и контрадикторно. Сетите се да сте били малобројни (и слаби) и да вас је умножио. Гле, какав је био крај поквареницима!?"

87.. „Ако неко од вас верује у истину која је послата са мном, а неки не, онда будите стрпљиви док Аллах не одлучи између нас. Он је најбољи судија“.

88. Угледни људи Шуајбовог народа, арогантни, рекоше: „О Шуајбе! Сигурно ћеш се вратити нашој вери, или ћемо тебе и оне који с тобом верују истерати из наше земље." Шуајб рече: "Чак и ако не желимо?"

89 „Ако му се обратимо након што нас је Аллах спасио од ваше вјере, сигурно ћемо измислити лаж против Аллаха. Није на нама да се вратимо вашој вери осим ако наш Господ то не жели. Наш Господ је све обухватио својим знањем. Уздамо се само у Бога. О Господе наш! Судите истином између нас и нашег народа. Јер ви сте најбољи од владара“.

90. Знаменити људи из Шуајбовог народа, који нису вјеровали, рекли су: "(О људи!) Ако будете слиједили Шуајба, онда ћете сигурно бити губитници."

91. Тада их обузе страшни дрхтај, и падоше ничице у својим домовима, непомични.

92. Они који су порицали Шуајба били су као да тамо никада нису живели. Они који су порицали Шуајба, били су прави губитници.

93. (Шуајб) се окренуо од њих и рекао: „О народе мој! Ја сам вам свакако пренео откровења мог Господа. И ја сам те саветовао. Како сад да тугујем за неверујућим народом?"

94. Ни у једну земљу нисмо послали пророка, да не нанесемо сиромаштво и невољу њеном народу да би просио и просио.

95. Затим смо донели доброту (обиље и ширину) уместо зла (невоље и скучености). Најзад су се умножили и рекли (незахвалност): „И наши преци су били у невољи и били су у изобиљу“. Ухватили смо их изненада, а они тога нису били свесни.

96. Да су људи тих земаља вјеровали и бојали се Аллаха, Ми бисмо им сигурно отворили многе благослове са неба и земље. Али они су порицали, па смо их ухватили за њихове грехе.

97. Да ли су се народи тих земаља осећали сигурним да их Наша казна стигне док су спавали ноћу?

98. Или су се народи тих земаља побринули да их Наша казна стигне док су се ујутро смејали и играли?

99. Или су они сигурни од Аллахове замке? Нико не може бити сигуран од Аллахове замке осим људи који трпе губитке.

100. Зар онима који су земљу наследили после њених претходних власника није постало јасно да бисмо их, да смо хтели, казнили за њихове грехе (као и оне некадашње). Ми запечатимо њихова срца, али они не чују истину.

Рецитовање суре Араф - превод суре Араф, турско значење, арапско писање, врлина и тумачење
101. Ево домовине! Саопштавамо вам неке од њихових вести. Заиста, њихов пророк им је донео јасне доказе. Али не би веровали у оно што су раније порицали. Овако Аллах запечати срца невјерника.

102. Нисмо затекли да већина њих држи своју реч. Али заиста, нашли смо многе од њих на странпутици.

103. Затим смо, после њих, послали Мојсија са Својим јасним знацима као пророка фараону и његовим главарима, али су их они (чуда) порицали. Погледајте како су завршили спојлери.

104. Мојсије је рекао: „О фараоне! Заиста, ја сам пророк послат од Господара свјетова."

105. Добро је за мене да пред Аллахом говорим само истину. Донео сам вам јасан доказ (чудо) од вашег Господара. Сада пошаљи Израелце са мном.

106. Фараон је рекао: "Ако си донео јасан доказ, покажи нам га, ако си истинит."

107. Тада Мојсије баци свој штап на земљу. А шта да виде, очигледан змај.

108. Извадио је руку (из недра). А шта да виде, за посматраче је побелело.

109. Знаменити људи из фараоновог народа рекли су: „Сигурно је овај човек велики маг.

110 „Хоће да те истера са свог места. Фараон је упитао старешине: "Шта онда мислите?" рекао.

111. Рекоше: „Натерај Мојсија и брата његовог да чекају (неко време) и пошаљи скупљаче у градове.“

112 „Нека ти их донесу (скупе) сви мајстори мађионичари.

113. Дођоше мађионичари код фараона. „Ако смо ми победници, мора да постоји награда за нас, зар не? Рекли су.

114. Фараон је рекао: „Да. Штавише, ти (и нећеш остати за плату) сигурно ћеш ми бити један од најближих рођака“, рекао је он.

115. (Мађионичари), "О Мојсије!" Рекли су: „Или ти бациш први, или ћемо ми бити ти који ће први бацити“.

116. (Мојсије) је рекао: "Ти бацаш." Па кад су бацили (оно што су имали), опчинили су очи људи и улили страх у њих. Урадили су велику магију.

117. А Ми смо Мојсију открили: "Баци свој штап". И шта год виде, ухвати и прогута оно што смисле.

118. Тако се испунила истина, и узалуд је све што су учинили.

119. Сада су тамо били поражени и понижени.

120. Мађионичари падоше на сеџду.

121 Они су рекли: "Ми верујемо у Господара светова."

122 „Господару Мојсија и Арона“.

123. Фараон рече: "Веровао си у њега пре него што сам ти дозволио!" рекао. „Сигурно, ово је замка коју сте поставили у граду да отерате његове људе одатле. Видећеш!"

124 „Свакако ћу вам одсећи руке и ноге на супротним странама, а онда ћу вас све (као пример) свакако обесити.“

125. Они рекоше: „Ми ћемо се сигурно вратити своме Господу“.

126 „Ви се љутите на нас само зато што смо поверовали када су нам дошли знаци нашег Господа. О Господе наш! Излијте стрпљење на нас и одузмите нам животе као муслимани“.

127. Угледници из фараоновог народа су рекли: „Ви (и казнићете магове) сте учинили Мојсија и његов народ поквареним у овој земљи. Хоћеш ли их оставити да изађу и напусте тебе и твоје богове?“ Фараон је рекао: „Убићемо њихове синове и спасићемо њихове жене. ми ћемо отићи. Имамо огромну моћ над њима."

128. Мојсије је рекао свом народу: „Тражите помоћ од Аллаха и будите стрпљиви. Несумњиво, земља припада Алаху. Он наслеђује кога од својих слугу хоће. Резултат је за оне који се боје Аллаха."

129. Рекоше: „Мучени смо и пре него што си дошао код нас, и након што си дошао“. Мојсије је рекао: „Надамо се да ће Ваш Господ ће уништити вашег непријатеља и учинити вас сувереном у овој земљи (Египат) и видети како се понашате. рекао.

130. Казнили смо фараонову породицу годинама глађу и недостатком приноса, како би се они чували.

131. Али кад им дође добро, кажу: „Ово је наше (радили смо и победили)“. Ако би им се нешто лоше догодило, приписали би то несрећи Мојсија и оних са њим. Знајте добро да је разлог њихове несреће само код Аллаха (писано). Али многи не знају.

132. Рекоше: „Шта год донесеш да нас очараш, нећемо ти поверовати“.

133. Па смо на њих послали потоп, скакавце, мољце, жабе и крв, сваки као чудо. (Ни од кога од њих нису учили.) Били су арогантни и постали кривци.

134. Када их је мука задесила, рекли су: „О Мојсије! Моли се за нас по обећању Господа свога. Ако скинете казну са нас, ми ћемо сигурно веровати у вас и сигурно ћемо са вама послати децу Израиљеву“.

135. Али када Ми од њих уклонимо казну док не достигну рок, они одмах прекрше своју заклетву.

136. Зато смо им се осветили. Удавили смо их у мору јер су порицали Наше знаке и игнорисали их.

137. Ми смо народ Израела (Израиљце), који су били презрени и потлачени, учинили наследницима источних и западних крајева где смо дали обиље и плодност. Прелепо обећање вашег Господа синовима Израиљевим је испуњено у замену за њихово стрпљење. Уништили смо оно што су фараон и његов народ урадили и што су (пажљиво изградили) подигли.

138. Прешли смо Израелце преко мора. Тада су наишли на народ који се клањао сопственим идолима. Израелци су рекли: „О Мојсије! Рекли су: 'Учини нас богом као што они имају своје богове (идоле)'. Мојсије је рекао: „Заиста, ви сте народ незналица.

139. Сигурно је оно у чему су (као религија) осуђено на пропаст. Све што радите је лаж."

140 "Да тражим другог бога осим Аллаха, кад сам ти дао предност над свјетовима?"

141. Кад смо те избавили од фараонове породице. Наносили су вам најгоре мучење. Убили су твоје синове и поштедели твоје жене. У овоме је за вас било велико искушење од вашег Господа.

142. Одредили смо за Мојсија временски период од тридесет ноћи и додали му десет (ноћи). Тако је време које је одредио његов Господ завршено за четрдесет ноћи. Мојсије је рекао свом брату Харуну: „Заузми моје место међу мојим народом и буди конструктиван. Не идите путем покварених“.

143. Када је Мојсије дошао на наше заказано место (Тур), и његов Господ му се обратио, рекао је: „Господару мој! Покажи ми (себе) и ја ћу те погледати“. Аллах је рекао: „Уопште ме (на свету) не можете видети. Али погледај (ту) планину, ако остане на месту, можеш и мене да видиш“. Када се његов Господ јавио на планину, уништио ју је. Мојсије је такође пао у несвест. Када се отрезнио, рекао је: „Уклонићу те од недостатака, Боже мој! покајао сам ти се. Ја сам први међу верницима“, рекао је он.

144. (Аллах) „О Мојсије! Својим откровењима и говором изабрао сам тебе над народом. Зато узмите оно што сам вам дао и будите међу захвалнима“.

145. Мојсију смо написали опомену и објашњење свега на плочама Торе и рекли смо му: „Сад их чврсто држи и заповедај и свом народу. Нека их узму (вежбају) са најбољима. Ускоро ћу ти показати земљу злих“.

146. Уклонићу оне који се неправедно охоле на земљи из Мојих знакова. Чак и да виде сваки стих, не верују у њега. Ако виде прави пут, неће га ићи. Али ако виде пут заблуде, они га (одмах) узимају као пут. То је зато што су порицали Наш ајет и увек нису обраћали пажњу на њих.

147. Узалудна су дјела оних који поричу наше ајете и сусрет са ахиретом. Они су само кажњени за оно што су радили.

148. Мојсијев народ је после њега (одлазећи у Тур) са својих украса узео кип телета са мехом (бога). Зар нису видели да им није говорио и није им показао пут? (Као таквог) узели су га (бога) и постали преступници.

149. Када су Израелци пожалили (оно што су урадили) и видели да су се удаљили од истине, рекли су: "Ако се наш Господ не смилује на нас и не опрости нам, ми ћемо сигурно бити међу губитницима."

150. Када се Мојсије вратио свом народу љут и тужан, рекао је: „Каква сте зла починили после мене? Зар ниси чекао наређење Господа свога и пожурио?" Бацио је тањире (од беса) и ухватио брата за косу, почевши да га вуче ка себи. (Његов брат) „О сине моје мајке“, рекао је, „Мој народ ме је нашао слабог. Скоро су ме убили. Не усрећите непријатеље тако што ћете се према мени понашати. Немојте ме изједначавати са том групом преступника."

151. (Мојсије) рече: „О мој Господе! Опростите мени и мом брату. Уведи нас у своју милост. Ти си најмилостивији од милостивих“.

152. Они који узму теле за бога сигурно ће добити гњев од свог Господара (на ахирету) и понижење у животу на овом свијету. Овако кажњавамо клеветнике.

153. Што се тиче оних који чине зла, а затим се покају и остану непоколебљиви у својој вјери, нема сумње да је ваш Господар најпраштајући, а послије тога (покајања) најмилостивији.

154. Када је Мојсијев гнев попустио, узео је (бачене) плоче. У њиховом писању било је упутства и милости за оне који су се бојали свог Господа.

155. Мојсије је изабрао седамдесет људи из свог народа да оду на место које смо одредили. Када их је захватио потрес мозга (онесвестили су се). Мојсије је рекао: „О Господе! Да си хтео, уништио би и њих и мене пре овога. Хоћете ли нас сада уништити због грехова које су починили неки безумници међу нама? Ово је само твој тест. Њиме обмањујете кога хоћете, и водите кога хоћете ка истини. Ти си наш родитељ. Сада нам опрости и смилуј се на нас. Ти си најбољи од оних који праштају“.

156 „Напиши нам добро дело и на овом и на оном свету. Зато што смо скренули на прави пут који води ка теби.“ Аллах је рекао: „Имам муку, могу је нанијети коме хоћу. Моја милост је свеобухватна. Записаћу то за оне који се чувају од мене, дају зекат и вјерују у Наше објаве.”

157. То су они који следе Посланика, тог неписменог пророка кога нађу код себе записаног у Тори и Јеванђељу. Он им заповеда да чине добро и забрањује им од зла. Он чини да су добре и чисте ствари халал, а лоше и прљаве ствари забрањене за њих. На њима подиже тешке терете и ланце. Они који вјерују у њега, поштују га, помажу му и слиједе свјетло (Кур'ан) које му је спуштено, они су ти који ће бити успјешни.

158. (О Мухаммеде!) Реци: „О људи! Заиста, ја сам Аллахов Посланик, послат свима вама, коме припада власт на небесима и на земљи. Нема другог бога осим њега. Он васкрсава и убија. Дакле, вјерујте у Аллаха и Његовог Посланика, неписменог посланика који вјерује у Алаха и Његове ријечи, и слиједите га, тако да ћете наћи прави пут."

159. Постојала је и група Мојсијевог народа који је (људе) упутио на прави пут и с њим праведно поступао.

160. Поделили смо их у групе од дванаест племена. Када је његов народ (досађен жеђу ​​у пољу Тих) затражио од Мојсија воде, Ми смо му открили: "Удари својим штапом о камен." Из камена (када удари) шикну дванаест извора. Свако је знао где да пије (своју) воду. И ми смо облаке засјенили над њима, и спустили смо им ману и препелице. (Ми смо рекли). Нису они нама учинили неправду, него су сами себи.

161. Тада им је речено: „Настаните се у овој земљи. Једите тамо како желите и реците 'Хитта' (О Господе, опрости нам). Уђите понизно кроз капију града, да вам опростимо грешке. Даћемо још више онима који чине добро“.

162. Они који су међу њима чинили неправду одмах су променили реч од онога што им је речено. Па смо им послали казну с неба за њихова недјела.

163. О Мухаммеде! Питајте их о стању градских становника поред мора. Ето, прекорачили су границе у вези са суботом (забрана). Јер у суботу, када су били на одмору, риба им је долазила, а у дане када нису били на одмору (други) нису долазили. Овако смо их тестирали јер су скренули с пута.

164. Када је група њих рекла: „Зашто (узалуд) савјетујете људе које ће Аллах уништити или нанијети жестоку казну? Шта дајете?" Они рекоше: "Ми (ми дајемо савјете) да бисмо се оправдали вашем Господару, а можда ће се бојати Аллаха." Рекли су.

165. Када су заборавили на шта су их опомињали, Ми смо спасили оне који су покушали да их спрече од зла. Преступнике смо ухватили тешком казном јер су залутали.

166. Када су одбили да одустану од онога што им је било забрањено, рекли смо им: "Постаните подли мајмуни."

167. Када је Господар твој најавио да ће послати оне који ће их натјерати да окусе најгору казну до Судњег дана. Заиста је ваш Господар брз у казни. Он је сигурно Најопраштајући, Најмилосрднији.

168. Поделисмо их на земљи у делове. Међу њима има добрих људи. Било је и оних који нису били такви. Тестирали смо их добром и злом, у случају да се врате.

169. Затим је, после њих, дошла (зла) генерација која је наследила Књигу (Тору). Узели би безвредно власништво овог привременог света и рекли: „Биће нам опроштено (у сваком случају)“. Ако им дође сличан артикал, и они ће га купити. Није ли им у Књизи узето обећање да неће говорити ништа осим истине о Аллаху? Зар нису прочитали њен садржај? Међутим, ахирет је бољи за оне који се Аллаха боје. Зар никад не размишљаш?

170. Што се тиче оних који се чврсто држе Књиге и обављају молитву, Ми не тратимо награду праведних.

171. Кад смо гору изнад њих подигли као надстрешницу, а они мислили да ће пасти на њих. Рекли смо им: "Чврсто се држите Књиге коју смо вам дали и запамтите шта је у њој, да бисте се сећали Аллаха."

172. Када је Господар твој узео потомке синова Адемових (у вјечности) и учинио их свједоцима против себе, говорећи: "Зар ја нисам ваш Господар?" рекао је. Они су рекли: "Да, били смо сведоци (да си ти наш Господ)". Ово чинимо да не бисте на Судњем дану рекли: „Ми нисмо били свесни овога“.

173 Или: „Пре нас, наши очеви су успоставили партнере са Аллахом. Ми смо генерација која је дошла после њих. Сад, хоћеш ли нас уништити због преступника?"

174. Овако Ми посебно објашњавамо ајете да би се вратили истини.

175. Испричај им причу о ономе који им је побегао иако смо му Ми дали Своје знаке, а шејтан га је пратио, па је он био један од оних који су преступили.

176. Да смо хтели, сигурно бисмо га узвисили тим стиховима. Али он је био заглављен у свету и следио је свој хир и хир. Стање му је као код пса: ако га згазиш, он опусти језик и дише; Чак и ако га оставите на миру, опустиће вам језик и избледети. Ово је стање људи који поричу Наша откривења. Сада им реците о овим догађајима како би могли да размишљају о томе.

177. Како је лоша ситуација људи који поричу Наше знаке и греше само себи!

178. Кога Аллах упути, он је тај који налази прави пут. А ко обмане, губитници су.

179. Ми смо сигурно створили за пакао многе џине и људе који имају срца, али не разумију са њима, који имају очи, али не виде њима, и који имају уши, али не чују њима. Они су као животиње, чак ниже. Ово су они безбрижни.

180. Најљепша имена припадају Алаху. Молите Му се Његовим лепим именима и оставите оне који искривљују истину о Његовим именима. Биће кажњени за оно што су урадили.

181. Међу онима које смо Ми створили, постоји заједница која се држи истине, показује прави пут и остварује истину и правду.

182. А оне који поричу ајете Наше, Ми ћемо их постепено одвести у пропаст са мјеста које не познају.

183. Дајем им предах. Без сумње, моја замка је страшна.

184. Зар нису помислили да нема ни трага лудила у њиховим (Пророковим) пријатељима (који су познати и живели међу собом). Он је само јасан опомињач.

185. Зар нису гледали на безграничну власт и поредак на небесима и на Земљи, на све што је Аллах створио, и да им је вријеме близу? Па у коју реч ће веровати следеће?

186. Кога Аллах заведе, нема ко да га упути. Бог их оставља у њиховом бесу, и они посустају.

187. Питају те кад ће смак света. Реци: „Сазнање о томе има само мој Господар. Само ће Он (Аллах) то открити у своје време. На небесима и на земљи је био тежак. Доћи ће ти само изненада.“ Питају те као да знаш за то. Реци: „Његово знање је само код Аллаха. Али већина људи не зна."

188. Реци: „Ја немам моћ да себи наудим или користим осим ако Аллах не жели. Да сам знао невиђено, волео бих да стекнем више добра и зло ме не би дотакло. Ја сам само опомињач и весник добрих вести за народ који верује“.

189. Аллах је Тај који вас је створио од једне душе и од ње начинио свог брачног друга да он нађе мир с њим. Када се (мушкарац) сједини са својом женом, његова жена носи лаки терет (затрудне) и носи га (неко време). Када њена трудноћа постане тешка, обоје се моле своме Господу: „Ако нам даш добро и здраво дете, сигурно ћемо бити међу захвалнима“.

190. Али када им Аллах подари добро и здраво дијете, они му приписују другове за дијете које им је Аллах дао. Аллах је узвишен изнад онога што они придружују.

191. Да ли они Аллаху приписују другове оно што не може ништа створити, осим онога што су сами створили?

192. Међутим, они (богови које су узели) не могу им помоћи, нити могу помоћи себи.

193. Ако их позовеш на прави пут, неће за тобом. Вама је исто да ли их зовете или ћутите (нећете добити резултате).

194. Сви они којима се клањате мимо Аллаха су (створени) робови попут вас. Ако сте истинољубиви, одмах их позовите да би вам одговорили (услишили ваше молитве).

195. Имају ли ноге да ходају? Или имају руке да се држе? Или имају очи да виде или уши да чују? Реци: "Хајде, зови своје партнере, па ми постави замку и не дај да видим!"

196. Јер мој је чувар Аллах, Који је послао Књигу (Кур'ан). Он је чувар свих праведника.

197. А они које позивате мимо Аллаха не могу вам помоћи. Ни они себи не могу помоћи.

198. Ако их позовеш на прави пут, неће чути. Видите да вас гледају, али они не виде.

199. Крени путем праштања, заповеди добро и одступи од незналица.

200. Ако те искуша искушење од ђавола, одмах потражи уточиште код Аллаха. Сигурно, Он чује, зна.

201. Нема сумње да они који се Аллаха боје, када их дотакне шапат од ђавола, добро размисле (сјети се одмах Аллаха), па одмах отворе очи.

202. Што се тиче оних који су ђаволи браћа, ђаволи их маме у јарост, а онда то никада не престају.

203. (О Мухаммеде!) Када им не донесеш стих (који желе), они кажу (подругљиво): „Да си га однекуд сакупио“. Реци: „Ја следим само оно што ми је објављено од мог Господара. Ово (ајети Кур'ана) су увиди вашег Господара (свјетла која обасјавају очи срца.) То је извор упута и милост за људе који ће вјеровати."

204. Када се учи Кур'ан, слушај га и ћути да ти се смилује.

205. Сећај се Господа свога ујутру и увече гласом који није гласан, изнутра молећи и плашећи се, и не буди међу безобзирнима.

206. Заиста, мелеки у присуству вашег Господара нису превише поносни да би Му се клањали. Они Га славе и само Њему се клањају.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Шта треба да једе беба са алергијама? Која је алтернативна храна за алергичну бебу?